Првобитни словенски  његов назив Поречја  био је Гл'бочица, Дл'бочица, Глубочица, односно Дубочица.Под овим именом налазимо га у повељама српских средњовековних владара.Ову област  византијски Цар Манојло 1162.године (по некима 1158.г.) поклања најмлађем од браће Стефану Немањи, и од тог момента почиње његов успон и касније постаје Велики Жупан Стефан Немања.

То је моменат почињања стварања народа и државе Србије.Од тог момента започиње крштена историја Србије.

После смрти Цара Душана (20. 12. 1355. године), Поречје се нашло у непосредној близини државног центра државе кнеза Лазара - Крушевца. У периоду српске деспотовине као да је овај крај Србије био под непосредном управом најближе родбине српских деспота, нарочито Ђурђа Бранковића и да су у овом крају били главни феудални поседи његових кћери Маре и Јелене.

У доба косовске битке Дубочица (Поречје) се налазило под управом феудалне елите Лазареве државе, па су под вођством својих феудалаца Поречани учествовали у косовском боју 1389. године и у судару са Турцима се показали као најпоузданија војска кнеза Лазара.(*) Тада је изгинуло локално племство и у Поречју је остао да живи само прост народ: отроци, меропси, власи, себри и соколници. Ако је Никола Скобаљић био поречки властелин и војни заповедник, и он је, после 65 година од косовске битке, јуначки пао са тадашњом властелом и властеличићима овог краја, па када су Турци коначно овладали Немањином Дубочицом у њој више није било ни трага од српског племства, већ је остао само обичан народ, лишен своје друштвене елите.

 Турци су назив Дубочица проширили на целу Лесковачку котлину, а под овим именом и савремени писци подразумевају цео регион Котлине. Поречје као име овог дела Лесковачке котлине новијег  је датума.Овај хидроним је настао отуда што је цела област богата рекама. У региону Поречја у Ветерницу се улива велики број река и речица, па је њиховим коритима равница избраздана као  каналима. Сама Ветерница, по изласку из своје клисуре, има веома благ пад, и у овом делу свога тока прави многе меандре. Обиље воде је свуда присутно. Добија се утисак да су свуда реке, да је цела област једно поречје.

 

*-Претпоставља се да име планине Кукавице потиче од тада - од плача и жалости за свим изгинулим ратницима у Косовском боју

 

 

(c) 2004 Development by NM